У Босни и Херцеговини и Републици Српској је законима Босне и Херцеговине и Републике Српске прописан (уређен) јединствен децентрализован систем метрологије, са јасно дефинисаним надлежностима државе и ентитета. Тај систем је, углавном усаглашен са моделом у земљама Европске уније, али закони у значајној мјери нису имплементирани, нити је остварена јединственост тих система,

Подручја научне и индустријске метрологије, која су у значајној интеракцији са законском метрологијом, нису посебно прописана (такозвано нерегулисано подручје) и за њихов развој су одговорни све заинтересоване стране (држава, привреда и друштво у цјелини).

Законом о оснивању Института Босне и Херцеговине („Службени гласник Босне и Херцеговине“, бр.43/04) основан је Институт за метрологију Босне и Херцеговине као самостална државна управна организација и уређен је његов положај, надлежност, овлаштења као и друга питања од значаја за његову организацију, функционисање и рад.

Институт за метрологију у Босне и Херцеговине надлежан је да:

На подручју Републике Српске за област метрологије, укључујући и контролу предмета од драгоцјених метала, надлежан је Републички завод за стандардизацију и метрологију.

Републички завод за стандардизацију и метрологију Републике Српске надлежан је да:

На подручју Федерације Босне и Херцеговине за област метрологије надлежан је Федерални завод за метрологију из Мостара који је дио Министарства индустрије, енергије и рударства Федерације Босне и Херцеговине. Надлежности су му исте као и надлежности Републичког завода за стандардизацију и метрологију Републике Српске.

Савјет за метрологију Босне и Херцеговине је конституисан одржавањем његове прве сједнице, 21.04.2009. године у просторијама Института за метрологију Босне и Херцеговине у Сарајеву као стручно савјетодавно тијело које усмјерава развој метрологије у Босни и Херцеговини и дјелује у оквиру Института за метрологију Босне  и Херцеговине. Тренутно нови сазив Савјета за метрологију није конституисан.

Крајем 2000. године донесени су закони Босне и Херцеговине из области стандардизације, метрологије, акредитовања и (дијелом) интелектуалне својине. Тим законима је успостављена основна структура  система у овим областима у Босни и Херцеговини и јасно су разграничене надлежности државе и ентитета у области стандардизације и метрологије.

Према тим законима,  ентитет може доносити властите стандарде (у областима за која се Савјет за стандардизацију Босне и Херцеговине изјасни да Босна и Херцеговина није заинтересована) и може имати институцију за стандардизацију, док  мора имати институцију за метрологију и мора донијети закон о метрологији којим уређује питања из своје надлежности.

Тим законима је успостављен Институт за стандарде, метрологију и интелектуалну својину Босне и Херцеговине у Сарајеву.

Током 2002 године, Република Српска је донијела своје законе из области стандардизације, метрологије и контроле предмета од драгоцјених метала, који су углавном усаглашени са законима Босне и Херцеговине.

Босна и Херцеговина је током 2002 године донијела законе из области заштите интелектуалне својине (индустријске својине, те ауторских и сродних права), којима је та област у потпуној надлежности Босне и Херцеговине, али са обавезом да Институт за стандарде, метрологију и интелектуалну својину Босне и Херцеговине успостави у Републици Српској своју канцеларију за заштиту интелектуалне својине. Поред тога, у 2002. години је донесен Закон о министарствима Републике Српске, којима су надлежности Републичког завода за стандардизацију и метрологију у потпуности усаглашене са законима Босне и Херцеговине.

Федерација Босне и Херцеговине је током 2002. године успоставила свој Завод за мјеритељство у Мостару, али је тек крајем 2004 године донијела Закон о метрологији и Закон о контроли предмета од племенитих (драгоцјених) метала у Федерацији Босне и Херцеговине.

Федерација Босне и Херцеговине се одлучила да не партиципира у области стандардизације.

Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине је крајем 2004. године усвојила законе о цијепању Института за стандарде, метрологију и интелектуалну својину Босне и Херцеговине на три посебне институције (за стандардизацију, метрологију и интелектуалну својину), уз задржавање основних надлежности и односа у Босни и Херцеговини према законима из 2000. године. Тим законима је уређено да је сједиште Института за стандардизацију Босне и Херцеговине у Источном Сарајеву, Института за метрологију Босне и Херцеговине у Сарајеву а Института за интелектуалну својину у Мостару.

Републички завод за стандардизацију и метрологију је донио сва прописана подзаконска акта и одређен  број метролошких прописа. Нажалост, због недостатка ресурса, доношење метролошких прописа и управни метролошки надзор се реализују у врло скромном обиму.

Републички завод за стандардизацију и метрологију константно и на организован начин анимира привредне и друге субјекте за њихову партиципацију, како у области законске, тако и у области индустријске и научне  метрологије. Нажалост ти резултати су,  због неизвјесности профитабилног пословања у области метрологије,  доста скромни.

На основу Закона о метрологији Босне и Херцеговине („Службени гласник Босне и Херцеговине“, бр.19/01), Институт за метрологију Босне и Херцеговине је донио подзаконске акте и објавио их у Службеном гласнику Босне и Херцеговине број 67/12.