Међународни дан метрологије установљен је као 20. мај . Тога дана 1875. године  17 држава је основало Међународни биро за мјере и тегове. Тада  је усвојена „Метарска конвенција“  којом су метар и килограм прихваћени за међународне мјере.

Метрологија је наука о мјерењу. Она се бави јединицама и њиховим еталонима, мјерилима и мјерењима и обухвата све теоријске и практичне проблеме који се односе на мјерења без обзира на њихову тачност. Метрологија такође обухвата одређивање физичких константи и својства материјала и материје.

Метрологија се може посматрати и у зависности од физичке величине коју разматра, као метрологија дужине, метрологија времена, метрологија температуре и слично, или према области примјене, као техничка метрологија, астрономска метрологија, медицинска метрологија.

Метрологија је под дејством низа других наука, односно области, истовремено дјелујући на њих. Пораст сазнања из метрологије водио је специјализацији, тј. развоју њених појединих дијелова, нпр. метрологија масе, метрологија дужине, метрологија времена и фреквенције.

Посматрајући укупну историју метрологије, јасно се уочава да су метрологија и трговина уско повезане. Старе трговачке нације, као Грци у Медитерану, задржале су копије стандарда држава са којима су трговале, а чак су и све средњевјековне пијаце имале локалне стандарде за дужину, масу и запремину. Краљеви и краљице, султани и цареви су одобрили националне мјере и направили прогласе и законе о националним мјерним стандардима јер су их сматрали виталним дијелом оквира стабилног друштва. Владе су опорезовале трговину и „тегови и мјере“ су постали дио свакодневног живота.

Због тога не чуди што многи данашњи Национални метролошки институти (НМИ) виде своје почетке у Националним лабораторијама за тегове и мјере, од којих су многе преживјеле до данас. Циљ трговаца су биле нетачне мјере. Развојем друштва, људи су  стремили ка прецизнијим мјерама и побољшаном систему мјерења који задовољава потребе њихових националних и интернационалних економија. Научници су уложили много труда да би то остварили. Многи су били укључени у најпрецизнија могућа мјерења, чак и прије више од двјесто година, о чему постоје записи у виду поређења резултата мјерења.

Већина метролога који се баве историјатом метрологије везује њен почетак за 18. вијек односно за период око француске револуције која је дала значајан подстрек њеном развоју.

Заиста, поређења енглеских и француских тегова у раном 18 вијеку сматрају се заслужним за развој метричког система у Француској, око ког су се водиле научне дебате близу једног вијека.

Наиме у том периоду зачела се идеја о стварању децималног метарског система и о усвајању дефиниције за јединицу дужине – метар. Након потписивања Међународне метарске конвенције 20. маја. 1875. године у Паризу, којој су током времена приступиле скоро све развијене земље, метрологија се као наука од општег интереса убрзано развија.